“U pandemiji najveći ceh platile razvijene zemlje”

"U pandemiji najveći ceh platile razvijene zemlje"

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević kaže da su zbog pandemije viruisa korona do sada najveći ceh platile razvijene zapadne zemlje, ali da će veći ceh platiti u oporavku manje razvijene zemlje Evrope i Amerike.

Srbija, kako je istakao za TV K1, ne može da se žali da je loše prošla tokom epidemije, jer je prošlu godinu završila sa minus jedan odsto, što je najmanji pad i najbolji rezultat u cijeloj Evropi.

Upitan da li u ovoj godini može da se ostvari planirani rast od šest odsto, on je rekao da može, ali pod određenim uslovima – da se sprovedu planirane mjere, održi fiskalna stabilnost, da se ide u reforme koje su i sa MMF-om bile dogovorene.

Komentarišući paket mjera pomoći za građane i privredu, on je rekao da je taj paket pomoći ove godine skromniji nego prošle, ali da je veoma značajan.

“Računam da ćemo već u prvom kvartalu izaći iz epidemijske krize u smislu privredne aktivnosti. U svetu je četvrti kvartal prošle godine bio bolji od očekivanja, pa i kod nas”, naveo je Kovačević.

On je rekao da je u četvrtom kvartalu prošle godine u Srbiji zabilježen rast poljoprivrede za 4,4 odsto, kao i da je zabilježen mali rast industerije.

“To je bolje od onog što se moglo očekivati u drugom kvartalu kada smo imali zatvaranje. Ima znakova u ovom kvartalu da je oporavak u toku, da je prisutan i rast trgovinu, industrije, nekih usluga”, rekao je Kovačević.

On je rekao da će se brže oporavljati razvijene zemlje i podsjetio da neke zemlje Dalekog istoka, kao što je Kina, nisu pretrpjele velike padove, te da je Kina u prošloj godini imala rast između tri i četiri odsto.

“Najveće posledice će snositi zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje – afrički kontinent, Bliski istok, pa donekle i Balkan i Latinska Amerika”, naveo je on.

Podvlači da će korona kriza ostaviti posljedice na globalnom nivou, da će se brže opovravljati privreda na Dalekom istiku i azijskom tlu.

Ističe da će se oporaviti i Evropa i SAD, ali sporije i da će ovo biti godina u kojoj će se promijeniti pejzaž globalne ekonomije.

“Rastao je i raste ukupni dug – bilo javni, bilo korporativni. Teku polemike u EU oko toga šta raditi sa dugovima korporacija, banaka, kako restrukturirati kompanije koje su pretrpele velike štete, kako restrukturirati dugove”, naveo je on.

Epidemija virusa korona odraziće se, kako je rekao, i na budući rad, više će biti zastupljena robotika, automatizacija, biće više rada od kuće.